У северозападном делу Врањске котлине с обе стране тока Јужне Мораве, у непосредној близини Грделичке клисуре формиран је и развија се Владичин Хан. Са својом просторно утицајном сфером ова територија представља део централне области територијалног језгра Балканског полуострва. Удаљеност града од међудржавне границе са Македонијом на југу је 67 км, а са Бугарском на исток 52 км.
Владичин Хан је младо насеље које се први пут помиње пре 120 година. Име је добио по усамљеној кући – хану коју је до половине XИX века подигао Стефан Грк а касније је купио владика Пајсије. Од ове усамљене куће, појединих кућа у селу Калиманце и нових досељеника, 1887.год. оснива се насеље које је даље почело да се развија самостално под именом Владичин Хан.
Стефан Грк Стефанопулос, бежећи од Турака из родне Грчке, нашао је уточиште на „царском друму“, у атару села Калиманце. Ту је подигао хан, зграду за прихват каравана, преноћиште и одмор. Касније је хан продао српском митрополиту Пајсију, по чијој је црквеној титули (владика) хан добио име Владичин Хан. Ускоро је исти назив добило и насеље које се ту формирало.
